„Свет је узбуркан духом рата. Пророчанство из једанаестог поглавља Данилове књиге готово је достигло своје потпуно испуњење. Ускоро ће се догодити призори невоље о којима се говори у пророчанствима.“ 9. Свед., ориг. стр. 14 (9Т 14)
         „Све док се Христос не појави на облацима небеским са силом и великом славом, људи ће бити изопаченог духа и противиће се истини поводећи се за бајкама. Заједници још предстоје тешка времена. Она ће прорицати обучена у вреће. Међутим, иако ће морати да наилази на јереси и прогонства, иако ће морати да се бори са неверницима и отпадницима, она ће, Божјом помоћу, ипак смрвити главу Сотони. Господ хоће да Његов народ буде чврст као челик и да његова вера буде постојана као гранитна стена. Његов народ треба да буде Његов сведок у свету, Његово оруђе које ће извршити посебно, величанствено дело у времену припремања за Његов долазак. Вест јеванђеља не може придобити ниједну душу за Христа, нити може наћи пут ка иједном срцу а да тиме не зада бол сотони. Сваки пут кад се један заробљеник отме из његових канџи и ослободи његовог тлачења, тиранин бива поражен.“ 4. Свед., ориг. стр. 594 (4Т 594)
         „Све припаднике нашег народа позивам да проуче двадесет осму главу у књизи пророка Језекиље. Приказ дат у овом поглављу, мада се пре свега односи на Луцифера, као палог анђела, има и шире значење. Ту се описује не само једно биће, него општи покрет чијег деловања ћемо ускоро бити сведоци. Верно проучавање овог поглавља треба све оне који траже истину да наведе да прихвате сваки зрак светлости коју је Бог дао своме народу, како не би били захваћени обманама ових последњих дана.“ Спец. свед. серија Б, бр. 17а, ориг. стр. 30 (SpТB17а 30)
         „Онима који се хвале својом светлошћу, а не ходају у њој, Христос каже: „Али, ја вам кажем: Тиру и Сидону лакше ће бити у Дан страшнога суда него вама. И ти, Капернауме [Адвентисти седмог дана, који сте имали велику свјетлост], који си се до небеса подигао [у погледу привилегије], до пакла ћеш пропасти! Јер да су у Содому била чудеса што су у теби била, остао би до данашњег дана. Али вам кажем да ће земљи содомској лакше бити у Дан страшнога суда него теби.” У то је време Исус проговорио и рекао: “Хвалим те Оче, Господару неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и паметних [по њиховој личној процени], а открио си простима.“ Преглед и гласник, 1. августа, 1893. (RH Аugust 1, 1893)
         Кад је Адам сагрешио, човек се одвојио од средишта које је небо одредило. Демон је постао средишња сила у свету. Тамо где је требало да буде Божји престо, Сотона је поставио свој престо. Свет је положио своју покорност, као драговољну жртву, пред ноге непријатеља.“ 6. Свед., ориг. стр. 236 (6Т 236)
         „Када је Христос, законити наследник Давидовог престола, дошао у Јерусалим да буде крунисан за цара, вође Јерусалима су Га одбациле. Властити народ Га је одбацио као свог цара. „Нећемо да овај човек влада над нама...“ Кад су од њих тражили да изаберу између Христа и Вараве, повикали су: „Пусти нам Вараву!“ Христове очигледне поуке, ориг. стр. 293-4 (COL 293-4)
         „Варава, разбојник и убица, био је представник Сотоне. Христос је био Божји представник. Христос је био одбачен; Варава је био изабран. Вараву ће и имати. Овим избором прихватили су онога који је од почетка био лажов и убица. Сотона је био њихов вођа.“ Жеља векова, ориг. стр. 738 (DА 738)
         „Јерусалим је предслика онога што ће заједница бити ако одбије светлост коју јој је Бог подарио и ако не буде живела према тој светлости. Јерусалим је био почаствован од Бога као чувар светих истина. Али је његов народ изопачио истину и презрео све молбе и опомене. Нису поштовали Његове савете. Предворја храма била су окаљана трговином и пљачком.“ 8. Свед., ориг стр. 67 (8Т 67)
         „Он (Сотона) их је преварио, умртвио њихову осетљивост и забио своју паклену заставу тачно међу њих, а они су тако потпуно преварени да не знају да је то он.” 2. Свед., ориг. стр. 440 (2Т 440) „Тамо где је требао да буде престо Божји, Сотона је поставио свој престо.“ 6. Свед., ориг. стр. 236 (6Т 236)
         „А говорио си у срцу свом: ‘Изићи ћу на небо, више звезда Божјих подигнућу престо свој; и сешћу на гори зборној на страни северној. Изићи ћу на висине над облаке, изједначићу се с вишњим.’ А ти се у пакао сврже, у дубину гробну.“ Исаија 14:13-15
         „Велик је ГОСПОД, и славан веомау граду Бога нашега, на светој гори својој. Прекрасна је висина, утеха свој земљи, гора Сион, на северној страни њезиној, град Цара великога.“ Псалам 48:1,2
         Ако добро проучимо земаљско светињу коју је саградио Мојсије према упутствима која је добио док је на гори разговарао с Господом, сазнали бисмо да је Светиња над светињама била на северној страни. У 2.Мојсијевој 26:31-35 читамо: „И начини завјес од порфире и од скерлета и од црвца, и од танкога платна узведенога, и по њему нека буду везени херувими ... да вам завјес раставља светињу од светиње над светињама; и метни заклопац на ковчег од свједочанства у светињи над светињама. И намјести сто пред завес а свијетњак према столу, на јужној страни шатора; да сто стоји на сјеверној страни.“
         „И намјести сто у шатору од састанка на сјеверну страну шатора пред завјесом, и постави на њему хљеб пред ГОСПОДОМ као што бјеше заповједио ГОСПОД Мојсију.“ 2.Мојсијева 40:22,23
         Завеса с приказом херувима делила је Светињу над светињама од Светиње. Видимо у горњим стиховима да је сто постављен уз завесу „према северу“. Тако видимо да је Светиња над светињама била на северној страни. Овде је био престо милости и Ковчег савеза који је садржао десет заповести исписаних Божјим прстом.
         “И узми бјелога брашна, и испеци дванаест колача, сваки колач да буде од две десетине ефе. ... И биће Аронови и синова његових, који ће јести на месту светом, јер им је светиња над светињама од огњених жртава ГОСПОДЊИХ законом вјечним.” 3.Мојсијева 24:5,9
         У претходним текстовима сам настојала да прикажем разлог зашто је Сотона ставио у своје срце да седне „на гори зборној на страни северној“, нарочито у времену хришћанске ере. Ово је описано у Данилу 8:9-12, где читамо: „И из једнога од њих изиде један рог мален и нарасте врло велик према југу и истоку према красној земљи. И нарасте дори до војске небеске, и обори на земљу неке од војске и од звијезда, и погази их. И нарасте дори до поглавара тој војсци, и узе му свагдашњу, и свети стан његов обори. И војска би дана у отпад од свагдашње, и обори истину на земљу, и што чињаше напредоваше му.“
         Верујем да је ово пророчанство познато свим АСД у све три организације. Овде разумемо да је 'мали рог' (папа) оборио истину на земљу'. Читамо да се 'узвисио чак до поглавара војске и одузео свагдашњу'. Кад је 'човек безакоња' сео у Божју цркву (2. Сол 2:4), молитве хришћана за опроштење греха ишле су папи. Лутер се најогорченије борио против продаје опроштаја, продаје милости за новац. Тада је папа (велики рог) одузео Христу (нашем Првосвештенику) дневну првосвештеничку службу у првом оделењу (Светињи). За време папске превласти хришћани су своје грехе исповедали католичким свештеницима, а не Христу, своме Откупитељу. Због тог лажног учења хришћани нису слали своје молитве за опроштење греха Христу горе у Светињу, јер је папа оборио истину на земљу. Такође је бацио неке од звезда на земљу и згазио их. Хришћански свет тог времена не само да је прекршио другу и четврту заповест, већ је прекршио и прву заповест, „Ја сам Господ, Бог твој, ... немој имати других богова уза ме.” 2.Мојсијева 20:2,3
         Како бих додатно приказала испуњење Данила 8:9-12, цитирам следеће из 1. Свед., ориг. стр. 578 (1Т 578): „Те ноћи сањала сам да се налазим у Батл Крику и гледајући кроз стакло на вратима видела сам поворку која је корачала према кући, два по два. Изгледали су строго и одлучно. Добро сам их познавала и окренула сам се да отворим врата салона да их примим, али помислила сам да поново погледам. Призор се променио. Поворка је сада изгледала као католичка процесија. Један је у својој руци носио крст, а други трску. Како су се приближавали, онај који је носио трску направио је круг око куће и трипут рекао: „Ова кућа је проказана. Ствари морају бити заплењене. Оне говоре против наше свете уредбе.“ Обузео ме је страх и потрчавши кроз кућу изашла сам на северна врата и нашла се усред групе људи од којих сам неке познавала, али се нисам усуђивала да проговорим ни речи због страха да ме не издају. Тражила сам мирно место где бих могла плакати и молити се, без да ме прате жељне, радознале очи где год да се окренем. Непрестано сам понављала: „Кад бих само могла схватити ово! Кад би ми рекли шта сам рекла или учинила!“ То је написано 1867. год. Дакле, видимо да се дух папства увукао у АСД цркву готово од њеног самог почетка – и то у главно седиште Божјег светог дела. Запленили су књиге Духа пророштва јер су те књиге откриле преварно деловање Сотоне усред Божје куће. Књига 'Велика борба између Христа и Сотоне' претрпела је највише промена јер је била главна у откривању замки Сотоне и злих дела учињених против небеске власти. Та књига разоткрива Сотонин карактер и његова дела од уништења Јерусалима, преко хришћанске ере, и отвара читаоцу будућност и крај борбе све док грех и грешници, корен и гране, не буду потпуно уништени.
         Као што смо раније прочитали, црква ће поново прорицати обучена у вреће. Тако можемо видети да ће човек греха поново сести у цркву Божју (Лаодикејска црква – АСД црква). У Сведочанствима за проповеднике, ориг. стр. 363 (ТМ 363), у поглављу насловљеном "Путем романизма", читамо: „Владати, владати, то је њихово правило понашања. Ако се неко који тврди да је Христов представник упушта у оштро поступање и притискање људи доводећи их у тежак положај, угњетавани ће одбацити сваки обзир и покидати сваку карику уздржања, или ће доћи до погрешног закључка да је Бог немилостиви господар. На крају ће их огорчење одвести далеко од Бога а то је управо оно што Сотона жели.“ У истој књизи на ориг. стр. 117 читамо: „Неопходно је да сви брижно и мудро испитају тајну безакоња тако детаљно приказану у завршници историје ове земље.“ На ориг. стр. 116 читамо: „Све снаге треба да се ставе у покрет. Прошлост ће се поновити; стари сукоби ће оживети, а опасност ће запретити Божјем народу са свих страна.“
         У наставку ћу укратко преписати неке речи из изјаве о веровању обе АСД реформне цркве јер су обе организоване на исти начин. Једна је организована 1925., а друга 1951. године. „Председник, заједно с Одбором, сноси одговорности током целе године на исти начин као и глава локалне цркве.“ Даље читамо: „Радници Државне конференције под надлежношћу су Државног председника у свом деловању.“ На истој страници читамо, „Мисионско поље је организовано на исти начин као и Државна конференција, али је надзор истог у рукама председника Уније или службеника којег он именује.“ Даље читамо: „Председник Унијске конференције надзире све службенике и спроводи одлуке с Одбором. Према потреби, Одбор сазива председник Унијске конференције.“ На истој страници читамо: „Председник Државне конференције, као и председник Мисионског поља, под надзором су председника Унијске конференције, услове рада регулише Унија.“ Читајући даље видимо да „Осим тога, Генерална конференција је одређено средство за одлучивање о свим питањима која се односе на начела истине... Председник, заједно с Одбором, управља радом и спроводи одлуке донесене на двогодишњим заседањима Генералне конференције.“
         Не могу ни за тренутак да поверујем да Дух Свети може водити тако велику хијерархијски организовану пирамиду у којој човек има такву крајњу контролу нити Христос може бити глава такве цркве. Жалим их, али они су се својевољно подвргли људској власти и не могу у искрености испуњавати прву заповест која им говори да немају других богова осим Њега. Кад бисмо добро, искрено погледали стање свих АСД, тада бисмо видели испуњење пророчанства из 11. поглавља Данила у завршној драми историје ове земље. Јован из Откривења потврђује ово у Отк 18:1-5, „...и постаде стан ђаволима, и тамница свакоме духу нечистоме, и тамница свију птица нечистих и мрских. ..."
         Понављам цитат из 9. Свед. ориг. стр. 14 (9Т 14): „Свет је узбуркан духом рата. Пророчанство из једанаестог поглавља Данилове књиге готово је достигло своје потпуно испуњење. Ускоро ће се догодити призори невоље о којима се говори у пророчанствима.“
         „Али ће га гласови са истока (о Христовом доласку) и са севера (из Светиње над светињама) смести (Сотону): те ће изаћи с великим гњевом да погуби и затре многе. И разапеће (Сотона) шаторе двора својега међу морима на красној светој гори (опет свој престо на светој гори тј.у Божјој цркви – као што се јасно види у Откр.18); и кад дође своме крају, нико му неће помоћи.“ Данило 11:44,45
         Али када Сотона пође 'са великим гњевом да погуби и затре многе' тј. верни остатак од Лаодикеје (Божји народ), тада ће се испунити Данило 12:1. “А у то ће се време подигнути Михаило велики кнез, који брани твој народ; (народ који је као Данило и његова 3 друга) и биће жалосно време каквога није било одкако је народа до тада..“ Ово ће бити у шестом злу. На почетку седмог зла „...и изиђе глас велики из цркве небеске (из Светиње над светињама), од престола, говорећи: Сврши се.“ Сотона дрхти од звука тог гласа. Тај глас долази са севера и говори дан и сат Христовог доласка. „Ускоро ће доћи до Армагедонске битке. Онај на чијој је одежди исписано име, Цар над царевима и Господар над господарима, предводиће небеске војске на коњима белим, обучене у фино ланено платно, чисто и бело.“ Рукопис 172, 1899. (Мс 172, 1899) Исус ће предводити небеске анђеле за време Армагедонске битке (то је када наредба за убијање верника ступи на снагу), како би животи остатка могли бити сачувани јер Сотона жели избрисати омражену секту с лица земље. Господ неће дозволити верници буду поубијани јер Он хоће да се прослави у ослобођењу свог светог народа. Стога су завршни догађаји у 11. поглављу Данила повезани с поглављем 12:1 када ће устати Михаило. Л. Г.