Светлост и Истина

Седам анђела са седам труба

Верници који проучавају Библију добро знају да је Божји народ – Израел – по Божјем упутству употребљавао трубе. Свештеници су трубили, а народ је био поучен како да препозна трубне гласове. Трубом су свештеници позивали народ на празнике и на полазак у бој на напријатеље Божјег народа. (4.Мојс. 10,1-10)
         Код духовног Израела апостол Павле пише: „Јер ако труба да неразговетан глас, ко ће се приправити на бој.“ (1.Кор. 14, 8). Исти апостол пише: „Јер наш рат није с крвљу и с тијелом, него с поглаварима и властима и с управитељима таме овога свијета, с духовима пакости испод неба. Тога ради узмите све оружје Божје...“ (Ефесцима. 6,12.13). Значи, Божја реч – Библија – је то оружје Божје.
         У нашој Библији, у Откривењу, 8. и 9. гл. и 11, 15-19 се описује седам анђела да стоје пред Богом, и тамо им се дало седам труба (Откр. 8,2.6.7). Затим, како су анђели један по један трубили, Јован је гледао шта се догађа на земљи за време њиховог трубљења.
         1) „И први анђео затруби, и поста град и огањ, смијешани са крвљу и падоше на земљу, и трећина дрва изгорје, и свака трава зелена изгорје.“ Овде опет Божје оружје – Библија и само Библија сама себе објашњава. Кад читамо Божју реч морамо ставити духовне наочаре и гледати духовним очима. Град, огањ с крвљу су падали на земљу када је први трубач трубио.
         Ови трубачи које је Јован видео да стоје пред Богом, то су изабрани верници који трубе оно што су добили од Бога, а трубе код Божјег народа или у Божјим црквама. Град, тј. лед и огањ су падали, што значи да су били горе, али нису прихватили оно што су трубачи објавили, што су донели од Бога на земљу. Лед и огањ, ако би било дословно, онда би огањ истопио лед и била би киша и ништа на земљи не би изгорело.
         У трубама читамо да је увек трећина била уништавана. Нешто слично као када је рат почео на небу и трећина звезда пало на земљу. (Откр. 12,3.4). Ако пажљиво прочитамо ове стихове (Исаија. 28,2; 30,30; Језекиљ. 13,11.13; 38,22), видећемо сличне речи које су у првој труби. А знамо из Библије да су дрва и трава исто људска бића (Исаија. 40,6-8). Ове трубе се могу најбоље разумети кад дођемо до четврте и седме трубе. У седмој труби се тачно може знати ко је био трубач и где је трубио. Па кад ту трубу ставимо на њено право место, онда то требамо учинити и с осталим трубама у прошлости, јер ми сви још живимо у седмој труби. Сес. Вајт пише да треба да упоредимо стих са стихом и видећемо да Библија сама себе објашњава. Тако је исто радио и Вилијам Милер. Дакле, ови трубачи су трубили у свих 7 периода времена у хришћанској ери у Божјим црквама.
         2) „ И други анђео затруби, и као велика гора огњем запаљена паде у море; и трећина мора поста крв. И умрије трећина створења које живи у мору, и трећина лађи пропаде.“ (Откр. 8,8.9). Гора огњем запаљена је пала у море и тада је од те запаљене горе трећина мора постало крв. Шта је то гора? Прочитајте ове стихове: Исаија. 27,13; 30,29; 56,7; Језекиљ 20,40; 17,23.24; Захарија. 8,3; Данило. 9,16. Овде видимо да је Јерусалим некад био света гора, а некад је био мрзост и опустошење. Ово исто потврђујем из Отк. 17,9 – „Овдје је ум, који има мудрост. Седам глава, то су седам гора на којима жена седи...“
         Знамо да су седам цркава у хришћанској ери, како читамо у Отк. 2. и 3. гл. Ни једна црква није прихватила последњу опомену, осим малог остатка од којег је постала следећа црква. А непослушне цркве постају ћерке Рима. Бивша света гора постаје гнусоба пустошна кад одбаци трубни глас трубача који је донео последњу опомену с неба. Тада бивша Божја црква падне у море, тј. уједини се са светом у отпалим црквама. Али како у другој труби пише да је трећина лађа пропало, знамо да у свакој лађи има вођа тих лађа, што нам хоће рећи да за време друге трубе су верници већ били подељени у групе, нешто слично као и данас међу АСД. У свакој труби читамо да је скоро увек трећина била уништавана, али увек на другачији начин. То је само зато што светлост коју доносе с неба трубачи или Божји весници увек открива по неке заблуде у Божјим црквама, и кад верни остатак прихвати глас трубе и учини што вест с неба тражи, тада отпочне следећа црква. Сотона опет мало помало заслепи верницима очи и не знајући они прихвате нова погрешна учења, као што знамо да су верници у протестантским црквама за време шесте трубе обелоданили лажна учења која су прихваћена из Католичке цркве. Ако Божја црква има заблуде помешане с истином, онда она не може бити светлост свету, него тама.
         „И трећи анђео затруби, и паде с неба велика звијезда, која гораше као свијећа, и паде на трећину ријека и на изворе водене.“ Зашто пада звезда која је горела као свећа када је трубио трећи анђео својом трубом? И када је пала загорчила је не велики део народа, тј. не море него мањи део - реке и изворе водене; јер знамо да су воде „људи, народи, и племена и језици.“ (Отк. 17,15). Тако је кад неко од вођа падне јер је одбио да прихвати опомену трећег анђела с трубом и тада је постао пала звезда, и ради свог отрова у себи загорчио је воду у рекама и у воденим изворима, и многи људи су помрли од те воде коју је та звезда загорчила. Ипак, само трећина река је постала горка од оне велике звезде.
         4) „И четврти анђео затруби, и ударена би трећина сунца, и трећина мјесеца и трећина звијезда, да помрча трећина њихова, и трећина дана да не свијетли, тако и ноћи.“ (Отк. 8,12). У трећој труби, звезда је пала и затровала народ и многи људи су помрли. А овде, у четвртој труби, је још горе стање завладало кад је овај анђео трубио. Кога симболизује сунце, месец и звезде кад падну или потамне и не светле за трећину своје светлости? Да погледамо у Библију, јер она сама себе објашњава. Зато пажљиво прочитајмо ове стихове: 1.Мојс.15,5; 37,9.10; Песма над пес.6,9; Дан. 8,10; Отк.1,20; 12,1. Ако верујемо да Библија сама себе објашњава, онда требамо исто да верујемо да сунце, месец и звезде у симболу представљају Божји народ или Божју цркву. А када те небеске светлости потамне за трећину, онда је, што кажемо, тамно доба. Небеске светлости на своду небеском су постављене да обасјавају ову земљу и да деле светлост од таме....Прочитајте пажљиво 1. Мој. 1,14-19.
         У Отк. 8,13 читамо да је Јован видео, у то тамно доба, једног анђела који је летео посред неба да говори гласом великим: „тешко, тешко, тешко онима који живе на земљи од осталијех гласова трубнијех тројице анђела, који ће трубити.“ Ми знамо по Отк. 14,6-12 да су анђели који лете посред неба људска бића која Бог бира да објаве вест с неба. Тако и у ово тамно доба, Бог је имао своје веснике који су великим гласом објављивали и оно што долази убудуће у времену тројице трубача. А то је Сард, Филаделфија и Лаодикеја. Знамо да је у покрету Вилијама Милера трубила шеста труба, а после или од 1844. год. је почела да труби седма труба и она још увек труби у овом лаодикејском периоду времена.
         5) „И пети анђео затруби, и видех звијезду гдје паде с неба на земљу, и даде јој се кључ од студенца бездана...“ (Отк. 9,1-12) Ако пажљиво прочитамо у Отк. 3,1-6, видећемо стање сардске цркве. Реч „затруби“ значи – у почетку трубљења труба се покаже карактер верника у Божјим црквама. Читамо да када је Сотона пао, он је повукао са собом трећину небеских анђела. Тако исто и ова звезда која је пала услед трубљења пете трубе, тј. објављивања вести од Бога. Кад је звезда пала (вођа цркве Божје), ко јој је дао кључ да отвори студенац бездана (рупа која нема дна)? Тај бездан је био закључан, пошто је требао кључ. Дим који је изашао из студенца бездана је поцрнео сунце (вође) и небо, а из дима су изашли скакавци који су у себи имали отров, и видимо да су мучили само оне који немају печат Божји на својим челима. Знамо да је Бог увек имао вернике на земљи који су држали суботу, а она је печат Божји.
         Опет Библија сама себе објашњава. Читамо у Науму 3,17: „Главари су твоји као скакавци и војводе твоје као велики скакавци.“ Из природе и из искуства знамо да кад скакавци уђу у поље где су усеви за људску храну, они униште цело поље и народ нема хране за себе. Бог није створио човека да мучи друга људска бића. То је сотонски дух у људима и Сотона их гони и силом их гура да муче друге. На пример, сада у наше време, Ген. Конф. АСД нареди вођама цркава АСД да проповедају и да раде ово или оно, тако да ти духовни пастири стада под притиском виших вођа тако раде, иако знају да је то зло и неправедно, али клањају се својим претпостављенима. Тако је било, ето, и у Сарду. Сотона кроз вође цркава утиче да они муче своју браћу тиме шта њихова браћа морају да раде, иако им савест каже да је то што морају да раде, зло. Такво мучење је трајало пет месеци, пророчки је то 150 година (дан за годину).
         Ја не верујем да ће ишта бити боље по Отк. 18,1-5, јер постаје стан ђаволима... Ови главари и војводе, тј. скакавци су добро заштићени као прави ратници на бојном пољу. Ти скакавци или та добро наоружана војска је имала свог цара. Ту можемо да видимо нешто слично као код Језекиља. 9,2 – људе са смртним оружјем у руци, али ови убијају, а не само да их муче. Јер ако скакавци желе смрт, желе мир.
         6) „и шести анђео затруби, и чух глас један од четири рогља златнога олтара, који је пред Богом.“ Овај златни олтар се налази у првом одељењу, тј. у светињи, али пред завесом која је заклањала или делила светињу од светиње над светињама. Ту је био Исус пред кадионим олтаром, као што је то Арон радио; то читамо у 2. Мој. 30,1-8 (Отк. 9,13-21)
         Читајући Велику борбу, сви знамо да су прогнани верници из Европе дошли у ову земљу – Америку – која је у пророчанству приказана као звер, али рогове је имала као јагње. А Сотона је увек тамо где је и Божји народ и следи га у стопу. Питање: Која је то велика река Еуфрат где су четири анђела била свезана и зашто? Читамо да ће и Сотона бити свезан (Отк. 20,1-3). Сетимо се речи у Првом Свед.: Док светлост не дође, нема греха. Али када светлост дође и она се одбаци, онда долази осуда и гнев.
         Сотона је добро знао да је Божји народ понео са собом погрешна учења из Римокатоличке цркве. Он и његови генерали су верни истраживачи пророчанства и читамо, како пише сес. Вајт, да Сотона, када ми припремамо неки говор који ћемо одржати, пази на библијске цитате које бележимо на папир. Тако је Сотона бележио оно што је Вилијам Милер рачунао код Дан. 8,14. Тачно на одређено време по пророчанству је затрубила вест првог анђела из Отк. 14,6.7. Тада су била одрешена и четири Сотонина генерала која су дотле била везана код велике реке Еуфрат. Сви знамо да су се на обалама Америке искрцали верници и зато се овде у Америци највише објављивала вест првог и 1844. и вест другог анђела. Опет понављам – Док светлост не дође, нема греха јер нема ни светлости која би се одбацила. Али када светлост дође и када се одбаци, онда долази осуда и Божји гнев.
         Не могу да верујем да АСД не могу разумети шта је и ко је тај велики народ на земљи. Јер бар по шестој труби и по томе где тај анђео труби, лако се могло разумети да је та велика река Еуфрат Америка, а не Турска. Исто знамо да ова велика река Еуфрат има удела и у шестом злу у Отк. 16,12. Шта би Турска радила у шестом злу? Знамо да дворожна звер има да изврши велики део који је у пророчанству у Отк. 13,11-18. Тако да чим су четири генерала била одрешена, одмах је била спремна сва његова војска и Јован је чуо њихов број. Број војника на коњима је био двеста хиљада хиљада, тј. двеста милиона добро наоружане сотонске војске и они су поубијали трећину људи. Оружје им је било „огањ, дим и сумпор“. Ова три зла су излазила из уста њихових коња, али уста су им била лавовска.
         Сотона није имао право нити би могао да убија протестанте све док им није затрубила вест првог анђела о часу суда и о Христовом доласку. И чим су те цркве одбациле вест првог анђела, тада је и Господ њих одбацио и те цркве су изгубиле Божју заштиту и Сотона је над њима задобио пуну власт. Трећина је била поубијана, а остали се нису покајали, како то читамо у 20. и 21. стиху. Можда ће неко мислити откуд Сотони двесто милиона добро наоружане војске. Зашто је Исус питао: „како ти је име? А он рече: легион...“ (Лука 8,30) Читамо у Вел. Борби, 333. ориг. стр.: „У римској војсци легија се састојала од три до пет хиљада људи.“ Толико је ђавола ушло у оног једног јадника.
         Па колико је онда легија демона напало протестантске, тадашње Божје цркве? Исто знамо да је тада владао и велики фанатизам као и у време Лутера, и у свим пробуђењима, тј. покретима Сотона је имао удела. Сотона је исто био и код оних 50 хиљада одвојених од цркава. Споменула сам да је у свакој труби трећина била уништена, али увек на други начин или другачијим оружјем. Као нпр. о часу суда од 22. октобра 1844. год. оружје је било: А о дану томе и о часу нико не зна. То је тада ђаво користио и преварио све који су одбацили вест с неба. То је било оружје које је убијало трећину људи. Морам да споменем или опоменем вернике да ми још увек живимо у времену седме цркве Лаодикеје. Живимо у времену шестог печата, тада је било падање звезда...Зашто се земља затресла баш када се отворио шести печат? Је ли и то нешто слично као када је анђео „затрубио“ па је велика звезда која је горела као свећа пала?
         Тако нешто слично је и овде када се отворио шести печат, тада су и звезде пале и земља се затресла (народ је био у решету), сунце је постало црно као врећа и месец је постао као крв...(Отк. 6,12.13) Значи да још увек звезде падају на земљу, као што смоква одбацује пупке своје кад је велики ветар заљуља. Ветар лажне науке – огањ, дим и сумпор. Погледајте ово оружје које убија трећину:
         „Проповедници и вође су их стално обилазили настојећи да их што чвршће вежу за цркву... Видела сам како се поједини напорно боре да би се ослободили и најзад кидају ужа којима су били везани. Они успевају да се одупру покушајима проповедника да их и даље везују за цркву и оглушују се на њихове стално понављане тврдње: ´С нама је Бог. Ми имамо истину.´ Појединци су стално напуштали заједнице које су остале у тами и прилазили ослобођенима који као да су стајали на једној отвореној пољани уздигнутој изнад земље.“ (Рани списи, под насловом Разјашњење адвентног покрета) Ја ово зовем: Борба на осветљеном бојном пољу.
         Знамо да ниједна од протестантских цркава није прихватила вест првог анђела из Отк. 14, 6.7. Да су те цркве прихватиле вест о часу суда, оне би требале да одбаце заблуду о бесмртности душе. То су понели још од католика који још увек верују да кад човек умре, душа му одлази у рај или у пакао где се мучи, а ако би прихватили да Исус долази 1844. год., онда би требали одбацити заблуду о хиљадугодишњем царству на земљи. Али светлост вести првог анђела је открила те заблуде, само вође су радије одбацили вест, него да признају да су отровним вином напајали своје стадо. У Вел. бор. читамо да су противници вести првог анђела неколико пута хтели да одузму живот Вилијаму Милеру кад је излазио тамо где је држао говор. Читамо да је борба Вилијама Милера била само мало мања од борбе Лутера с Римском црквом.
         У овим трубама видимо и гнев народа против трубача који су трубили оно што су добили од Бога. Видимо да је у свакој труби било уништење трећине народа који су исто приказани у симболима дрва, траве и морске, речне и изворске воде (људи, народи, племена и језици). Па затим помрачење сунца, месеца и звезда и дана и ноћи за трећину. Затим пала звезда је отворила студенац бездана и изашао је дим и поцрнело је сунце и небо од дима студенчева... а затим одрешење 4 генерала који су свезани код велике реке Еуфрат. (у Караџићевом преводу пише „код“, а у енглеском пише „на реци“. Били су везани на америчком тлу, а не код америчког тла.)
         А оружје је било приказано као огањ, дим и сумпор, и од тога је исто трећина била уништена, а остали се нису покајали, него су и даље служили ђаволима... Разлика је у трубама само зато што су за време тих трубача увек биле другачије заблуде у свакој цркви и у сваком периоду времена. Светлост коју су трубачи донели с неба је открила заблуде у тим црквама и зато нарочито вође цркава са својим смртним оружјем уништавају трећину народа. То можемо најбоље разумети у покрету Вилијама Милера. Опет понављам да су ови трубачи откривали заблуде код Божјег народа и само зато вође цркава у времену тих трубача су увек били највећи противници светлости трубача. Прочитали смо многе речи које су у 7 труба да их има и у 7 зала. Па зато опет морам рећи да је наша велика грешка што су у све 3 цркве АСД ове трубе избациле напоље на ратове и политику.
         У вези четврте трубе је отворена сотонска лаж да се пророчанство у вези сунца, месеца и звезда који су потамнели, испуњавало код римске државне власти. Опет кажем, ако би се скупиле све три Генер. Конф. АСД, оне не би могле наћи ни један библијски стих да би то потврдиле са „Тако говори Господ“. А исто тако ни у књигама Елен Вајт. То сви могу видети у библијским цитатима које сам навела овде у овим папирима. Сви треба да знамо да су земаљске власти приказане као дивље и питоме звери по Дан. 7,3-7 и 8,3-5, али никада као небеске силе. Како сам већ рекла, зла која се спомињу у трубама има их у 7 зала, а има их и у изливању зала на Египат, само тамо је био телесни Израел, а овде је духовни. Оружје уништења трећине је исто симболично, не дословно. Трећина је зато што су казне биле у времену милости, а у 7 зала више нема милости и зато нема написано да је трећина уништена.
         7) 7) „И седми анђео затруби и посташе велики гласови на небесима говорећи: поста царство свијета Господа нашега и Христа његова и цароваће ва вијек вијека.“ (Отк. 11,15-19) „И двадесет и четири старешине који сјеђаху пред Богом на пријестолима својима, падоше на лица своја и поклонише се Богу.“ Ове двадесет и четири старешине су откупљени с ове земље и то читамо у Отк. 5,8-10. Овде припада и Дан. 7,13-14. Ово пророчанство се испунило 1844. год. када је Исус прешао из светиње у светињу над светињама. „И незнабошци се прогњевише, и дође гњев твој и вријеме мртвима да се суди... И отвори се црква Божја на небу и показа се ћивот завјета његова у цркви његовој...“
         Споменула сам да ми од 1844. год. живимо у времену трубљења седме трубе и зато сви требамо знати ко је био трубач и где је трубио. Код светских царева који поробљавају друге народе под своју власт или код Божјег народа у хришћанској ери? „Видела сам како је Отац устао са престола и огњеним колима отишао у светињу над светињама, иза друге завесе и тамо је сео. (Значи да је Отац до 1844. год. био у првом одељењу, а не како Форд каже да је престо на којем Отац седи увек био само у светињи над светињама.) Затим је са престола устао и Исус... Он затим подиже своју десницу и ми зачусмо Његов умилни глас: Сачекајте овде; ја идем своме Оцу да примим царство; настојте да вам хаљине (карактер) остану чисте, а ја ћу се убрзо вратити са свадбе и узећу вас к себи.“ Ово је први део трубљења седме трубе у вези Христовог царства.
         „И незнабошци се прогњевише, и дође гњев твој и време мртвима да се суди.“ У Вел. бор. под насловом „Истражни суд“ је објашњено да је тај суд почео кад је Исус ушао у светињу над светињама и почиње прво од мртвих, тј. од оних који су први живели на земљи, а затим је над нама живима. О том суду читамо код Дан. 7,9.10, а исто и да тада Христос долази к Оцу „Старцу“ да прими царство. (Дан. 7,13.14)
         „И отвори се црква Божја на небу, и показа се ћивот завјета његова у цркви његовој, и бише сијевање муња, и гласови, и громови, и тресење земље, и град велики.“ (Отк. 11,19) Сада питање за све АСД у све три црквене организације: ко је био трубач седме трубе и где је трубио? Па и у шестој труби се јасно види где су 4 генерала били свезани, јер је протестантима тек у вести првог анђела из Отк. 14,6.7 дошла светлост која је открила заблуде. Сотона је добро знао да ништа не може и нема право да убија све док не дође више светлости у протестантске цркве и док оне не одбаце вест првог анђела, јер тада и Бог њих одбацује и оне постају плен Сотоне.
         Знамо да је Елен Вајт била показана светиња и светиња над светињама, и све што је тамо видела она је то предала – „трубила“ - Божјем народу у Божјој цркви. То читамо у Раним списима под насловом „Каснија виђења“, 32. ориг. стр. Питање: Кад је сес. Вајт објављивала да је видела отворену цркву Божју и у њој ковчег завета с Божјим законом, да ли је тада стварно неко чуо и видео да севају муње и гласови и громови и тресење земље и град велики, нешто слично као кад је Господ давао Израелу свој закон и Мојсије га предао телесном Израелу? Да ли је „град велики“ био кад су противници суботе постали као замрзнута вода, тј. лед или град, и да ли је тада био и потрес или је онај народ био стављен у решето и решето се тресло како то читамо у Амос 9,9?br>          Сада да на брзину погледамо како све три цркве АСД верују и уче друге о овим трубама и како их објашњавају само са светском историјом у вези ратова у свету. Прво морамо разумети да су ови трубачи стајали пред Богом и тамо су добили шта ће трубити на земљи. Прва труба се описује у Отк. 8,7. Све три цркве АСД су узеле објашњење из књиге Урије Смита којој је он дао име „Данило и Откривење“. „Прва труба нам скреће пажњу на град и огањ смешан с крвљу који падају на земљу.“ И даље каже да се ово пророчанство испунило током инвазије Гота на Римско царство под водством Аларика, а град, тј. лед је зато што је тај народ са севера. Они куда су пролазили, клали су и палили. У другој труби, за велику гору огњем запаљену кажу АСД да она симболизује вандалску војску под водством Генсерика. Како је тај рат био већином на мору, зато пише да је тада трећина мора постало крв. (Отк. 8,8.9)
         Овде морам поставити питање свим АСД: Како то да је због овог рата трећина мора постало крв, а за време седме трубе смо имали два велика светска рата, а нарочито у Другом св. рату је хиљаде народа погинуло у мору, и у седмој труби нема баш ниједне речи да је трећина мора постало крв?
         „Трећа труба нас упознаје с још једним поглавицом и освајачем који је као комета или сјајна звезда засјао над Римским царством. То је био Атила, поглавица ратоборних Хуна. Ова звезда је пала на трећину река и на водене изворе. Позорница Атилиних операција био је северни део Италије, област одакле су извирале многе реке и потоци.“ То је Уриа Смит повадио из историје и тиме је он покрио или сакрио духовна пророчанства за Божји народ. Сигурна сам да ратоборни Атила није никада био носилац светлости с неба нити је он светлио као свећа.
         Размишљала сам о Атили и о томе да је његова позорница била део северне Италије, и сетила сам се једне проповеди у Реформној цркви где је проповедник читао из неке књиге коју је наводно писала Елен Вајт, да је Урија Смит као вршио добро дело и да га његови синови требају наставити. Па размишљам, зашто његови синови нису наставили дело објашњавања пророчанстава не само за Атилу који је, ето, као звезда напредовао у рату против Рима. Зар нису требали да објасне Први и Други светски рат па и Хитлера као још већу звезду, јер је он подигао рат против целе Европе. Чудим се да тако нешто могу прихватити као небеску истину о Генсерику и о Атили, док не могу наћи ни један цитат из Библије да такво објашњење могу потврдити са „Тако говори Господ“.
         „Четврта труба...указује на то да је била ударена трећина сунца, месеца и звезда. Ови симболи без сумње указују на највише органе власти у Римском царству: цареве, конзуле и сенаторе...“ Ово је, заиста, грозно сотонино дело па још и већа гнусоба пустошна него што је био некадашњи Јерусалим. Нико на земљи не може наћи ниједан библијски стих да овакво објашњење потврди са „Тако говори Господ“. А ако се то не може, па како могу милиони АСД прихватити тако нешто што је далеко од Библије - Божје речи - као што је небо далеко од земље. Па још такозвани Реформни покрет и моћни анђео из Отк. 18,1 да има образа да тако нешто напише.
         Никада Господ није приказао светске владаре као сунце, месец и звезде које је Створитељ неба и земље створио четвртог дана и поставио их на своду небеском. „Потом рече Бог: нека буду видела на своду небеском, да деле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама... И створи Бог два видела велика: видело веће да управља даном, и видело мање да управља ноћу, и звезде... и да деле светлост од таме.“ тј. да деле истину од заблуде, и да обасјавају ову земљу. Ове небеске светлости Бог приказује у симболима да би приказао свој веран народ и његову дужност у делу Божјем на земљи – да светли својим карактером који треба да буде сличан Христовом.
         Пета труба када је трубила, Јован је видео да је пала једна звезда која је добила кључ и отворила студенац бездана одакле је изашао дим, а иза тога скакавци... Ова звезда која је пала је пре свог пада светлила, али услед одбацивања трубног гласа с неба је постала пала звезда. Исто као што су и небески анђели постали пале звезде, али пре свог пада они су били носиоци светлости од престола небеског. Али ови светски људи у светским царствима нису никада били носиоци светлости и баш зато не могу бити узети као симбол звезда, па нека каже ко што хоће, али ово могу потврдити са „Тако говори Господ“ јер Библија сама себе објашњава и не треба нам Урија Смит, који се усудио да мења и књиге Духа пророштва и производи отровно вино за све 3 цркве АСД.
         Шеста труба је одрешила 4 анђела који су били везани на великој реци Еуфрат. Урија Смит каже: „река Еуфрат симболизује оно царство чија је она била главна река, тј. Турско царство. Четири анђела су четири главна султана у царству.“
         Одакле је он добио идеју да тамо где је та река, она мора да представља само онај народ који живи око те реке? Ако је тако, онда и шесто зло се мора излити само на Турску, зар не? Знамо да тако не пише у вези Армагедона и шестог зла. Или зашто је скоро увек у овим трубама само трећина била уништавана и зашто да тако буде у светским царствима, а добро знамо да је у побуни на небу Сотона преварио и повукао за собом трећину небеских анђела који су пре свог пада били носиоци светлости од небеског престола по другим планетама. Али светски ратоборни људи нису никада били носиоци светлости, него освајачи народа под своју власт у рушењу других земаљских царстава. Па зар они да се прикажу као звезда која је пала и тада је уништавала трећину?
         У лекцији од Реформне цркве АСД од 21. јула 2001. има наслов „Седма труба и Тајна Божја.“ Ову трубу су вође направиле у два дела. За први део нису ништа узимали из Отк. 11,15-19. Узели су већином да је Јеванђеље тајна Божја - што је највише била главна вест у вези распетог и ускрслог Спаситеља, а и то су пророчанство вође тадашњег Божјег народа покрили тамом, па је тада то била велика тајна Божја, а до Христовог доласка су многи пророци говорили о Њему као о Јагњету Божјем. А скоро 4 хиљаде год. су приносили жртве које су биле симбол доласка Јагњета Божјег на свет. Зато кажем да је то била тајна Божја у апостолско доба. Па можда су само зато вође узели као тајну седме трубе из Отк. 10,7 где пише: „Него у дане гласа седмога анђела, кад затруби, онда ће се свршити тајна Божја, као што јави својијем слугама пророцима.“ Тврдо верујем да је овде реч о тајни која је запечаћена у седам громова у Отк. 10,4., и о тој тајни су већ говорили слуге Божје и пророци. Та тајна је негде у Библији, оно што је Јован добио наређење да запечати, али да ће бити отпечаћено у време трубљења седме трубе. У његовим данима – годинама његовог трубљења - тајна која је запечаћена у 7 громова убрзо неће више бити тајна. Једно хоћу рећи, седам пута је загрмело и у свакој грмљавини је Јован чуо неке речи, али их није смео написати. Знамо да у вести првог анђела, тј. у време објављивања вести првог анђела, једна од тајни која је била запечаћена је отпечаћена и ту је био запечаћен најдужи период од 2300 дана и ноћи по Дан. 8,14. Нико у прошлости то није могао разумети јер није било време за то.
         Али у Отк. 10,4 је остало још 5 реченица које је говорило 7 громова. Када је једна по једна грмљавина загрмела, у свакој грмљавини је Јован чуо речи. Дакле, један гром је отпечаћен у којем је био најдужи рок или период времена неког рада на небу и на земљи. Друга грмљавина је била од 120 год. лутања по духовној пустињи и то по речи у Дан. 9,26: „и крај ће му бити с потопом.“ Ту су 120 година лутања по духовној пустињи и то је истекло и сада треба да се отпечати пета грмљавина, и она је исто негде у Библији, а о њој су говорили Божје слуге и пророци. Ето, ту су те тајне које ће бити откривене сада у седмој труби, која труби већ од 1844. год. Хоћу још рећи да је врло могуће да је још једна грмљавина отпечаћена, и ако је тако, што скоро верујем да је тако, то су 7 дословних дана пред завршетак шестог зла, то је Армагедон, тј. Армагедон ће почети чим наредба за убијање ступи на снагу и она ће трајати око 7 дословних дана.
         И то је она тишина на небу око пола сата по Отк. 8,1, а то је седми печат којег су вође АСД у све три цркве ставили у време кад Исус буде дошао са својим светим анђелима по свој веран народ, и како ће мноштво анђела доћи с Исусом и на небу неће бити анђела да свирају... Али то није истина и седми печат се никако не може тамо ставити. Зато желим да се свака пророчка реч стави на њено право место. Јер када сви верници сретну Исуса у облацима, па тек од тада – сви заједно смо се уздизали 7 дана до престола – како то пише сес. Вајт под насловом „Моје прво виђење“ у Раним списима или у 1. Свед. Неколико дана мора да прође док сви на земљи не виде Исусов долазак према земљи. Ако о томе прочитамо како се Исус појављује од истока као мали црни облак, па како ће безбожници, када се приближи земљи, од страха бежати под горе и камење и рећи ће да падну на њих и да их сакрију од лица Исуса и Његовог доласка, затим небески анђели певају па престају да певају, па је тишина и Исус погледа горе и моли се свом Оцу, затим позива мртве вернике да устану, онда опет небески анђели певају и свирају још вишим тоном... То је све Исусов долазак према земљи и која се све пророчанства у то време требају испунити пре него сви верници сретну Исуса у облацима, па тек од тада почиње 7 дана смо се сви заједно уздизали до престола.
         Очигледно је да треба узети све у обзир код Исусовог доласка према земљи; никако се ту не може ставити седми печат – тишина на небу око пола сата. А друго, за време свих 7 печата, верници су на земљи, а не на путу за небо. Ако пажљиво прочитамо у Раним списима, под насловом „Божја љубав према његовом народу“, ту ћемо разумети када је тишина на небу, а када се небески анђели радују и певају и свирају. Тада ћемо боље разумети зашто и када ће бити тишина на небу око пола сата, тј. 7 дана.
         На армагедонском бојном пољу ће верници бити у великој невољи, баш како пише код Дан. 12,1: „биће жалосно вријеме, какога није било од како је народа до тада.“ Разумете ли зашто ће у то време бити тишина на небу? У то време верници ће вапити Богу за избављење, као Јаков када је његов брат с војском пошао да га убије. Верници ће у то време живети без посредника пред праведним Богом. Па зар се у то време небески анђели могу радовати и веселити кад верници пате на земљи? Учитељи Израела, где су вам очи? Како сте нас могли учити да ће Армагедон бити на средњем истоку, кад Елен Вајт пише за то време: „земља ће бити бојно поље“, а не Средњи исток. Овде не желим објаснити у вези Армагедона, јер то имам у другим листовима које сам већ послала у Европу, чије сам адресе имала, и у Аустралију, Америку и Канаду. Али сес. Вајт није нигде написала да ће Армагедон бити на Средњем истоку, него по земљи, и објаснила је у вези Армагедона и нико нема изговор, ни вође, а ни ми чланови што смо слепо следили своје слепе вође. То морамо одмах исправити и молити Бога за опроштење кроз Христову проливену крв за нас грешнике, сада док је Исус још у светињи над светињама пред Његовим и нашим небеским Оцем. Ми смо одговорни и за цели свет. Опет кажем, ако бисмо правилно разумели седам труба, ми бисмо правилно разумели и 7 зала. Свет би до сада чуо опомену и Христос би већ дошао да одведе вернике на небо где је и Он. Сотона је заслепио очи вођама АСД, а вође су својим члановима. И као што је Сотона употребио вође протестантских цркава да што већи број задрже у својим црквама, у којима је трећина људи била поубијана, а остали су вршили дело Сотоне, слично томе наше вође по Језекиљи. 9. гл. убијају својим смртним оружјем (отровним вином) пуне тремове побијених.
         Враћам се на 7 дана према небу до престола. У тих 7 дана на путу до престола, једна субота се мора провести на путу пре него што ће верници доћи до престола Божјег, а стаклено море је пред престолом (Отк. 4,6). Негде у мојим листовима сам написала да ће та субота на путу према небу бити проведена на месецу и да ће неко тамо одржати говор о светости седмог дана суботе ради оних који су за време папства држали први дан уместо седмог, мислећи да држе седми дан суботу.
         Ово верници морају знати пре него дођу пред Божји престо где ће прве суботе прослављати Творца неба и земље. Неко од одвојене групе се одмах противио јер је прихватио од мудраца ове земље да је месец без живота и као велика пустиња Сахара где се не живи. Али ако би ово што кажу мудраци овог света у вези месеца било истина, да ли би Бог у Отк. 12,1 у симболу приказао своју чисту цркву да стоји на месецу каквог су објаснили данашњи мудраци овог света, који су слични мудрацима претпотопног света?
         Неко од верне браће из одвојене групе ме је запитао: „Знате ли ко ће говорити на месецу у вези суботе?“ То ми је било први пут да сам дала одговор и он је био јако изненађен. Рекла сам: Пророк Данило - „и остаћеш на делу свом...“ (Данило 12,13). Пророк Данило је један од оне 24 старешине који су пали пред Јагњетом кад је отварало 7 печата. (Отк. 5,8.9). Слично томе читамо и када је затрубила седма труба 1844. год. кад је Исус прелазио из светиње у светињу над светињама, тада су исто 24 старешине пале на своја лица и поклониле се Богу, јер тада Христос прима своје царство – свој веран народ опран у Његовој крви. Верујем да многи неће моћи прихватити ово у вези суботе на месецу, али верници ће бити изненађени у вези месеца јер не проучавају стварање ове земље.
         Када је Створитељ неба и земље и небеске светлости погледао своја дела стварања, Он је рекао: „Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро бјеше веома. И би вече и би јутро, дан шести.“ (1. Мој. 1,31). Ако би месец стварно био онакав како су га данашњи мудраци описали - као суву пустињу и без живота – да ли би Бог стварно рекао да је све што је створио веома добро? Па ипак, свако има право да верује или да ништа не верује.
         „Тада одговори Господ Јову из вихора и рече: Ко је то што замрачује савјет ријечима неразумно? Опаши се сада као човјек; ја ћу те питати,а ти ми казуј. Гдје си ти био кад ја оснивах земљу? кажи ако си разуман. Ко јој је одредио мјере? знаш ли? или ко је растегао уже преко ње? на чем су подножја њезина углављена? или ко јој је метнуо камен угаони? Кад пјеваху заједно звијезде јутарње и сви синови Божји кликоваху... Јеси ли сагледао ширину земаљску? кажи ако знаш све то. Који је пут ка стану свјетлости? и гдје је мјесто тами... Јеси ли улазио у ризнице сњежне? Или ризнице градне јеси ли видио, које чувам за вријеме невоље, за дан боја и рата?... Можеш ли свезати милине влашићима? Или свезе штапима раздријешити? Можеш ли извести јужне звијезде на вријеме? Или кола са звијездама њиховијем хоћеш ли водити? Знаш ли ред небески? можеш ли ти уређивати владу његову на земљи?... ко ће избројати облаке мудрошћу, и мјехове небеске ко ће излити..? (Јов 38. гл.) С поштовањем Л. Г.