„Земаљске силе су пак оне које владају на земљи. На звук Божјег гласа силе се небеске покрећу - сунце, месец и звезде померају се са својих места; њих неће нестати, него се само покрећу на Божји глас.“ Рани списи, ориг. стр. 41 (ЕW 41)
„И створи Бог два видјела велика, видјело веће да управља даном, и видјело мање да управља ноћу, и звијезде. И постави их Бог на своду небеском да обасјавају земљу. И да управљају даном и ноћу, и да дијеле свјетлост од таме. И видје Бог да је добро. И би вече и би јутро, дан четврти.“ 1. Мојсијева 1:16-19
Поставља се питање у вези Мат 24:29, „И одмах ће по невољи дана тијех сунце помрчати, и мјесец своју свјетлост изгубити, и звијезде с неба спасти, и силе небеске покренути се.“ Такође у Марку 13:24,25 читамо: „Али у те дане, послије те невоље, сунце ће помрчати, и мјесец своју свјетлост изгубити. И звијезде ће спадати с неба и силе небеске покренути се.“ Цитат у Раним списима каже да звезде неће нестати него се само покрећу са својих места на Божји глас.Зашто Матеј и Марко прво кажу за сунце месец и звезде, а после кажу „и силе небеске покренути се“ ако су те силе сунце, месец и звезде? Јер ако звезде падају на земљу, свакако да се оне опет не враћају на небо. Ту мислим на оне звезде које су постављене на своду небеском. Јер те звезде неће спасти са неба. Али пише да ће звезде спадати с неба.
Знамо да је Бог у својој Речи приказао у симболу свој верни народ као сунце, месец и звезде. Ово се јасно може видети у 1.Мојсијевој 15:5,6 и 37:9,10, у Јову 38:7 и Песми над песмама 6:10 и у Данилу 8:10 заједно с Отк 1:20 и 12:1. И као што су небеске светлости постављене да расветљавају ову земљу и деле таму од светла, тако и Божји народ на овој земљи дели светлост од таме тј. истину од заблуде и светли својим речима и делима. Читамо да је сунце потамнело у Египту када је фараон одбио да пусти Божји народ, а такође и када је Христос висио на крсту (Матеј 27,45). У књизи Велика борба, издање из 1884., ориг. стр. 195 (GC84 195), читамо: „Већ су знаци које је сам Христос обећао − помрачење сунца дању и месеца ноћу− најавили да се ближи Његов долазак. Кад је Исус своје следбенике упутио на ове знакове, прорекао је и постојеће стање световности и отпадништва, и упозорио на последице оне који су одбијали да се пробуде из своје безбрижности: „Имаш име да си жив, а мртав си.“ Знамо да је ово упозорење дато анђелу сардске цркве. То је било у времену ове пете цркве када је трубила пета труба (Отк 9:1-11). Такође је и у овом временском периоду (19. маја 1780.) било да су сунце и месец потамнели као што је записано у Отк 8:12. Сличне речи читамо у Отк 6,12.13. Знамо да сада живимо у време шестог печата и да печати приказују стање Божјег народа на земљи. Такође знамо да се шести печат отворио у време Вилијама Милера који је објавио прву и другу анђеоску поруку. Током тог времена дошло је до великог тресења и многи од оних који су некада били Божји народ били су прорешетани. Ово тресење није било дословно него симболично. Упркос чињеници да би многи хтели да кажу да се тресење односи на велики лисабонски потрес, с. Вајт је увек говорила о тресењу у духовном смислу. Стихови у Амосу 9:9 и Отк 11:19 то јасно приказују. Такође, кад је с. Вајт имала своју прву визију у којој је видела небеску светињу и у њој камене плоче на којима је записано десет заповести, дошло је до великог тресења међу Божјим народом. Исто тако, видимо у Отк 11:11-13 када се Библија почела штампати у већем обиму и делити обичним људима, што је симболички приказано искуством двају сведока, Старог и Новог завета, да, када су се дигли у облаке и видели их њихови непријатељи, 'у исти час био је велики потрес...' Знамо да ово није био дословни потрес, већ да је Господ решетао свој народ. Ово се такође може лако видети у Отк 6:13, „И звезде небеске пале су на земљу, као што смоква одбацује своје недозреле смокве кад је јак вјетар затресе.“ Знамо да је Спаситељ употребио стабло смокве да прикаже свој народ. Тако је стабло смокве које је затресао снажан ветар и падање њених смокава упоредиво с падањем звезда и оба догађаја приказују духовно решетање Његовог народа. Тако видимо да се падање звезда о којем говори Матеј 24:32 и 21:19,20 не односи на дословне звезде које је Бог створио четвртог дана и поставио на небо, већ на Божји народ тог времена (протестантске цркве) и Његов народ данас (АСД цркве).
Знамо да још увек живимо у времену шестог печата. Седми печат ће бити отворен на крају шестог зла (Отк 8:1). Сетите се да су дословни сунце, месец и звезде силе небеске и да владају на небу. Бог их понекад користи да прикаже духовно стање свог народа. Читамо у Великој борби (издање из 1884.) да им је Бог непосредно пре пада Јерусалима дао знакове који су приказивали њихову надолазећу пропаст. „Годину дана је комета у облику пламеног мача висила над градом. У ноћи се над храмом видело неприродно светло. У облацима су била приказана бојна кола спремна за битку. Тајанствени гласови у храмском предворју изговарали су речи упозорења: „Бежимо одавде”. Источна врата унутрашњег предворја, која су била од мједи и толико тешка да их је двадесет људи с муком затварало и која су имала шипке дубоко учвршћене у тврд плочник, виђена су да су се сама од себе отворила у поноћ.“ И, да ли се тадашњи Божји народ пробудио? Њихове страхове су утишали њихови учитељи који су их уверавали да је Бог с њима чак и кад су војске опколиле град.
Исти преварни посао учиниле су вође протестантских цркава у време објаве 'часа његовог суда'. У Раним списима, ориг. стр. 240 (ЕW 240), читамо: „Ови људи су непрестано говорили: „Бог је с нама. Ми стојимо у светлу. Ми имамо истину.” Питала сам ко су ти људи и речено ми је да су то били проповедници и водећи људи који су сами одбацили светлост и нису хтели ни да је други приме.“ Да ли је садашње стање АСД другачије? Заправо, њихов је грех већи, јер су одлучили да понове исти грех упркос забележеној историји протестантских цркава. Они уче свој народ да су они покрет моћног анђела из Отк 18,1, да су они ти који ће расветлити земљу светлошћу и славом, да имају сву истину и да их Бог води. Они стално наводе бројке нових верника које су крстили. Ни они, а ни народ не размишљају о томе да сви стојимо пред оградом Истражног суда који је почео од водства и наставља се над сваким појединим чланом.
Питала сам многе вође АСД цркава да ли виде себе приказанима у поруци лаодикејској цркви. До сада нисам срела ни једног проповедника који себе види у тој ситуацији. „...а не знаш да си несрећан, и невољан, и сиромах, и слеп, и го.“ Отк 3:17. Такође сам питала чланове да ли верују да је њихово водство духовно слепо. „Не можемо да судимо“, кажу они, „сигурно нису сви слепи, али не знамо ко је ко.“ Уосталом, они цитирају Библију и Дух пророштва у лекцијама суботне школе и ми немамо разлога да сумњамо у њих. Тако се још једном испуњавају речи: 'Изгибе мој народ, јер је без знања.' Стога овде такође видимо приказане земаљске силе, јер они који имају моћ на овој земљи ратују против Бога и Његових порука.
Овај духовни рат у који смо укључени није против крви и меса него против 'поглаварстава, против власти, против владара таме овога света, против духовне злоће на висинама.' Еф 6;12. Павле нам каже да је добру борбу изборио. Борио се против сила таме овога света. Тукли су га Јевреји (његова такозвана браћа) и на крају су га убили Римљани. Ово су силе 'оних који владају земљом', Рани списи, ориг. стр. 41 (ЕW 41). Овде су укључени ратови и гласови о ратовима на које је Христос упозорио своје ученике када им је рекао да од храма у Јерусалиму неће остати ни камен на камену. „Чувајте се да вас ко не превари. ... чућете ратове и гласове о ратовима: гледајте да се не уплашите, јер треба да то све буде, али није још тада пошљедак.“ (Матеј 24,4.6). Такође у 21. стиху истог поглавља читамо о времену невоље које није као ниједно друго и опет понавља упозорење да се чувамо да нас нико не превари. О овом времену невоље такође се говори у Данилу 12:1.
Дакле, видимо да ће у светлу тешких времена каквих није било никада пре, непосредно пре краја, сунце потамнети и месец ће повући свој сјај. То значи да ће тама прекрити земљу. „и звезде ће падати с неба, и силе ће се небеске покренути.“ И у Раним списима, ориг. стр. 41 (ЕW 41), видимо да сунце, месец и звезде неће пасти, већ ће се једноставно помакнути. Дакле, видимо да се ове речи односе на вернике на овој земљи чија ће вера бити озбиљно испитана и покренута на Божји глас.
Нека од ових упозорења испунила су се у прошлости, јер било је бројних ратова и речено нам је да не будемо узнемирени њима. Сви знамо да нас тешка времена приближавају Богу. Такође знамо да се Његов Дух полако повлачи са земље док проклетство греха све више и више лежи на њој. Имамо глади и потресе и многе друге несреће, али знамо да су то само силе земаљске. То је разлог зашто у вези са седмом трубом читамо: "и да се погубе они који земљу погубише." Отк 11:18. Видимо да те земаљске силе такође утичу на Јерусалим где је народ Божји и речено му је да када види мрзост опустошења о којој говори пророк Данило, како стоји на светом месту..."
Иако сам укратко објаснила седам труба које се налазе у Откривењу, 8, 9 и делу 11.поглавља, видим да су реформне цркве штампале суботношколску лекцију у вези с овом темом. Добро су започели своје објашњење с употребом труба у време телесног Израела, али њихова лекција завршава срамно прихватањем учења Јосије Лича, који их је приписао световним ратовима и политици. Пошто је један учитељ реформне цркве АСД оповргнуо моје објашњење шесте трубе, желела бих да то укратко коментаришем. Шесту трубу можемо пронаћи у Отк 9,13-21. У свом напору да то оповргне брат је цитирао касније издање Велике борбе које је штампано када је Урија Смит био уредник. Урија Смит укључио је у ову каснију Велику борбу учење Јосије Лича о шестој труби. Он тврди да је Турска, у договорено време (11. августа 1840.), преко својих амбасадора, прихватила заштиту уједињених сила Европе, и тако се ставила под контролу хришћанских народа. Јосија Лич пише да је и Вилијам Милер прихватио то његово објашење, као и други и да се од тада (1840.-1844.) дело нагло ширило. Ово се догађало баш у време покрета Вилијама Милера и његових помагача у објављивању вести о часу суда и Исусовом доласку. Читамо да је у то време владао велики фанатизам и вође фанатизма су писали шта је ко хтео.
Запитајмо се, дакле, какве везе има Турска са покретом Вилијама Милера? И да ли је стварно Турска прихватила заштиту уједињених европских сила, кад ни Европа није била уједињена, и то се видело у првом и другом светском рату. Ако је, како водство АСД тврди, велика река Еуфрат Турска, како објашњавају убијање трећине људи? Ако се Турска већ покорила владавини Европе и имала је (како нам је речено) две стотине милиона добро наоружаних људи, зашто би се покорила европској власти? Пошто ова претпоставка нема логичног смисла, Урија Смит тврди да овај број војске није важан да се зна. Јер није могао ту да измисли добру лаж, с обзиром да ниједна световна сила није имала тако велику војску. Уместо да Отк 9:15 стави на право место где га је поставио Вилијам Милер (22. октобра 1844., када је завршило 2 300 година), он је неуморно скретао умове људи са садашње истине на световне догађаје.
Тако је Лич радио сотонско дело, јер баш кад је било време да се верници припреме за Христов долазак, Лич је упирао погледе народа на Турску а не на вест 'бојте се Бога и подајте му славу јер дође час његова суда'. Садашње водство АСД данас ради сличан посао. Наиме, уче своје чланове да гледају како се папина рана лечи и кад се потпуно излечи, онда ће опет почети прогонство на АСД. И тако док су гледали на папу нису ни приметили да се дух папства полако али сигурно увукао у све три цркве АСД. Стога није никакво чудо да се оних 50 000 који су некада напустили протестантске цркве, „нису покајали због дела својих руку, да се не клањају ђавлима и идолима од злата, сребра, мједи, камена и дрвета. .. нити се покајаше од својих убистава, нити од својих врачања, нити од свог блуда, нити од својих крађа.“ Отк 9:20,21. Такође је занимљиво да претходно издање Велике борбе које је изашло 1884. док је бр. Вајт још увек био уредник у штампарији, уопште не спомиње турско подчињавање.О томе такође нема ни речи у Раним списима, већ само у каснијим издањима Велике борбе. С обзиром на све ово, зар немам право да кажем да је Јосија Лич радио са силама таме ове земље али против Божјег дела, као што и водство АСД сарађује са силама ове земље? Додала бих и то, да сви АСД који верују да је Велика борба каснијих издања исто надахнута Божјим Духом као и прво издање, такође раде са силама овога света. Ово се односи на оне који прихватају другу, кривотворену верзију Велике борбе која заступа ово гледиште Јосије Лича и Урије Смита и добро су упознати с противречностима које носи касније издање.
Слабије земље су се покоравале јачим земљама током светске историје, а црквени изасланици су се додворавали наклоности народа и наставиће то да чине све више и више како се приближавамо крају, као што је записано у Отк 16:14, „јер су ово духови ђаволски, који чине чудеса, и излазе к царевима свега васионога света да их скупе на бој за онај велики дан Бога Сведржитеља.“
На крају бих желела да додам да су све три АСД цркве постале још већа гнусоба пустошна него што је био Јерусалим пред Христов први долазак. Зато је Исус рекао да ће бити пред Његов други долазак као у време Нојево и опомиње нас да се чувамо да не будемо преварени. Добро послушајмо Његово упозорење. Л. Г.